Помешани дишу звери и дечаци.
Ноћ је. Чисти сати оне која слути
да ће ми се тајни отворити знаци
док хлорофил стиха у биљкама ћути.
Ретки зачу петла. Али све оживи
лаком дрхтавицом кад јејина хукну:
за пањ роге сакри и сам нечастиви
а царевић иван пројаха на вуку.
У затишју доба несноснији све је
немир што га шире песници и врачи
тобож они знају студ одакле веје
и шта то хук сове у раздање значи.
Тайные знаки
Скучившись вместе дышат мальчики и зверята.
Предчувствует чистое время, пока ещё ночь тиха,
что тайные знаки откроются после заката,
пока в растениях замер, молчит хлорофилл стиха.
Слышны петушиные строки. Но в темноте росистой
всё ожило с уханьем филина, с лёгкой дрожью земли:
за пеньком притаившись, прятал рога нечистый,
Иван царевич на волке неслышно скакал вдали.
В затишье времён полночных стало невыносимо.
Беспокойство их раздувают поэты и колдуны,
зная, откуда веет стужа неуследимо,
что значит совиный хохот с ущербом ночной луны.
